Žetva maka na oranicama u južnom i srednjem Banatu započela je i završila dve nedelje ranije nego što je uobičajeno. Dok su ratari iz okoline Zrenjanina zadovoljni prinosom i otkupnom cenom na veliko, uzgajivači ove uljarice i lekovite biljke iz južnobanatske opštine Kovačica, koji većinom rade za izvoz u EU, ove godine nisu zadovoljni ni jednim ni drugim parametrom.

Lider u proizvodnji maka u Banatu, Ivan Števin iz Srpske Crnje, koji je zajedno sa kukuruzom, pšenicom i ostalim ratarskim kulturama posejao mak na 20 hektara, ističe da je prinos u granicama višegodišnjeg proseka, kretao se od 800 do hiljadu kilograma po hektaru, sa otkupnom cenom od dva evra po kilogramu na domaćem tržištu. Števin ističe da je važno da rod nije podbacio, te da je ova godina dovoljna da proizvođači ne izgube motivaciju za dalje.

Situacija u južnom Banatu je potpuno drugačija, sa oko 30% propalog semena maka zbog sušne jeseni i toplog oktobra, kao i jakih vetrova i kiša u maju. Nažalost, sušni uslovi i nepovoljne vremenske prilike su uticale na prinos maka kod uzgajivača iz Kovačice.

Uljarica maka se koristi za pravljenje kolača, sladoleda, štrudli i nasuva sa makom, a takođe ima primenu i u farmaciji, gde se ekstrahuju alkaloidi, morfijum, kodein, papaverin. Uzgajivači iz Srpske Crnje direktno snabdevaju elitne restorane, kafiće i poslastičarnice u Beogradu i Novom Sadu.

Mišo Hromčik iz sela Padina, koji se bavi uzgajanjem maka, ističe da su pred njima teški dani, sa prinosom od samo 700 kilograma po hektaru, što je 30% manje od proseka. Cena prinosa na slovačkom tržištu je od 1,6 do 1,7 evra po kilogramu, što je samo dovoljno da pokriju troškove proizvodnje. U Padini, gde je posejano blizu 200 hektara oranica maka, većina ratara uzgaja ovu kulturu po EU standardima i izvozi svoj prinos u Slovačku.

Mak se poslednjih godina sve češće uzgaja na južnobanatskim poljima, jer je jeftiniji i sigurniji od pšenice. Za posejanje jednog hektara pšenice potrebno je oko 300 kilograma semena, dok je za istu površinu mak potrebno samo kilogram i po semena. Ratari ističu da je to velika prednost i izvor dodatne zarade.

Hromčik ističe da Češka i Slovačka zajedno uzgajaju mak, te da je prošle godine izvezeno oko 75 tona maka sa banatskih polja. Povećanje interesovanja za ovu kulturu na međunarodnom tržištu je dovelo do veće potražnje i formiranja cene, što je pozitivno za uzgajivače u Banatu.

Uprkos izazovima sa kojima se suočavaju uzgajivači maka u južnom Banatu, nadaju se boljim uslovima i većim prinosima u narednim godinama, kako bi nastavili tradiciju uzgajanja ove uljarice na plodnoj banatskoj ravnici.