Svi koji žele dug i zdrav život trebali bi zaviriti u svakodnevicu onih koji su već ostvarili te želje. Stoga su stanovnici „plavih zona“ izvor velike radoznalosti.

„Plave zone“ su krajevi sveta u kojima se ljudi žive duže, a pritom ostaju i duže zdravi. Jedna od ovih „plavih zona“ je na ostrvu Sardinija, gde živi porodica Melis. Nekada su držali čak i Ginisov rekord.

Devet članova porodice zajedno ima 861 godinu što čini prosek od 96 godina. Najstariji ima 109 godina. Novinar Den Bjutner, koji je istraživao ovu pojavu, kaže da oni svakog dana ručaju isto jelo. Uz hleb od beskvasnog testa, jedu minestrone supu od tri vrste pasulja. Uz ručak, pijuckaju i malo crnog vina – nikad više od jedne decilitra.

Bjutner kaže da je u svakoj „plavoj zoni“ stanovnici redovno jedu jela od pasulja. Istraživanja pokazuju da visok nivo topivih vlakana u ovoj namirnici pomaže snižavanju holesterola i stabilizaciji nivoa šećera. U pasulju i drugim mahunarkama ima i vitamina, proteina, magnezijuma, folne kiseline i cinka.

Za pripremu minestrone supe, na Sardiniji koriste crni luk, šargarepu, paradajz, beli i crveni pasulj, a od začina su obavezni lovorov list, beli luk, crveni ili crni biber i so. Od masnoće, koristi se samo maslinovo ulje.

Recepti za krompir su gotovo svima omiljeni i uživamo u njemu spremajući ga na bezbroj načina, uključujući i pečenje u rerni. Međutim, često ne ispadne hrskav koliko bismo želeli.

Sve ovo nam ukazuje da ishrana igra važnu ulogu u očuvanju zdravlja i dugovečnosti. Prema istraživanjima, mediteranska ishrana, koju karakteriše konzumacija velikih količina povrća, maslinovog ulja, ribe, voća i pasulja, može doprineti boljem zdravlju, dugovečnosti i kvalitetu života.

Studija sprovedena na Sardiniji, „Ogliastra Longevity Study“, pokazala je da ljudi koji žive na ovom italijanskom ostrvu, posebno u regionu Ogliastra, imaju izuzetno visok procenat stogodišnjaka. Ovo je privuklo pažnju istraživača iz celog sveta, čineći Sardiniju jednom od „plavih zona“ sa najzdravijim i najdužim živim stanovnicima.

Osim ishrane, važnu ulogu u dugovečnosti i zdravlju igra i fizička aktivnost, kao i društvena povezanost ljudi u ovim zajednicama. Ova kombinacija zdravog načina života i genetike čini „plave zone“ izuzetno inspirativnim i istraživačima i svim ljudima koji žele da žive duže i zdravije.

Ova saznanja poslednjih godina inspirišu brojne ljude da promene svoj način života i ishrane, te da se okrenu tradicionalnim i prirodnim načinima ishrane, kao i usvajanju zdravih svakodnevnih navika.

Dokazi govore da ovakav način života može doneti mnoge zdravstvene benefite, a svedočanstva stanovnika „plavih zona“ to i potvrđuju. Stoga, možda je vreme da i mi malo zavirimo u njihove ishrane, navike i obrasce života, te da se inspirišemo na putu ka zdravijem i dugovečnijem životu.