Cene zlata su danas dostigle rekordno visok nivo, što se može pripisati strahu investitora od globalnih trgovinskih tenzija. Uvođenje uvoznih carina na čelik i aluminijum od strane američkog predsednika Donalda Trampa, koje su stupile na snagu u sredu, izazvalo je zabrinutost u Aziji, posebno među zemljama koje zavise od izvoza. Ove mere su takođe dovele do hitnih reakcija Evropske unije i Kanade, koje su zapretile odmazdom.
Pre nego što su carine stupile na snagu, Tramp je najavio povećanje nameta na kanadske metale na čak 50 procenata, ali je odustao od tog plana nakon što je premijer Ontarija, Dag Ford, ukinuo odluku o dodatnoj naknadi na izvoz električne energije u nekoliko američkih država. Ova dinamika na tržištu dodatno je pojačala strahovanja investitora.
Na berzi u Čikagu, fjučersi na zlato koji su zakazani za isporuku u aprilu, dostigli su trenutni vrhunac od 3.003,90 dolara po unci, pre nego što su se povukli na 2.989,50 dolara. Ovaj skok u cenama je značajan jer je prvi put da su ugovori prešli psihološku granicu od 3.000 dolara. Cene zlata su do sada porasle za skoro 14 procenata u ovoj godini, nakon što su zabeležile rast od 27 procenata u 2024. godini.
Tržišni strateg Jip Jun Rong izjavio je za Rojters da trenutni stav tržišta odražava uverenja investitora da će se trgovinske tenzije verovatno pogoršati pre nego što dođe do stabilizacije. U tom kontekstu, zlato se ponovo postavlja kao sigurno utočište za investitore suočene sa volatilnošću tržišta.
Osim zabrinutosti zbog trgovinskih tenzija, analitičari smatraju da trenutni rast cena zlata može biti povezan i sa očekivanjima o ublažavanju monetarne politike od strane Federalnih rezervi SAD. Očekuje se da će regulator zadržati svoju ključnu kamatnu stopu u rasponu od 4,25 do 4,50 procenata na sastanku zakazanom za sredu.
U 2024. godini, cene zlata dostigle su 40 rekordnih nivoa, što se može pripisati rastućim geopolitičkim tenzijama, posebno na Bliskom istoku i istočnoj Evropi, kao i neizvesnosti u vezi sa ishodom predsedničkih izbora u SAD. Pored toga, smanjenje kamatnih stopa i aktivna kupovina zlata od strane centralnih banaka dodatno su podstakli rast cena.
Prema izveštaju Svetskog saveta za zlato, centralne banke su zabeležile rekordnu kupovinu zlata u poslednjim godinama, što je rezultat zabrinutosti oko održivosti kupovne moći dolara, kao i geopolitičkih tenzija između velikih ekonomskih sila. Bart Melek, šef robne strategije u „TD sekjuritizu“, ukazuje na to da su centralne banke sve više uočavale važnost zlata kao sigurnog sredstva u nestabilnim vremenima.
U svetlu ovih dešavanja, investitori se suočavaju sa izazovima na tržištu, ali zlato ostaje jedan od najprivlačnijih izbora za očuvanje vrednosti. Sa rastućim tenzijama i neizvesnostima, očekuje se da će potražnja za zlatom ostati na visokom nivou, čime će se dodatno podržati rast cena u narednim mesecima.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu zlata oslikava trenutne globalne ekonomske i političke izazove, a zlato se ponovo potvrđuje kao stabilno i sigurno utočište za investitore u vremenima nesigurnosti.
