Pesma „Nišlijski kalfa“ je jedna od najpoznatijih pesama među Nišlijama. Pripoveda o zlataru Aleksi čija je sudbina tužno opevana u ovoj pesmi koja se i danas čuje po kafanama Južne Srbije. Pesma opisuje kako se Aleksov kafilerija udavila u Nišavi kod Brzog Broda, uz niz stihova koji opisuju tugu njegove žene Stanike. Brzi Brod je naselje na desetak minuta od centra Niša, a priča o Aleksi se prenosi s kolena na koleno već više od jednog veka.

Zorica Đorđević, stanovnica Brzog Broda, otkriva legendu o smrti Alekse. Prema jednoj verziji priče, Alekse je bio ugledni Nišlija, lep, stasit i bogat, čiji je život okončan tragedijom kupanja u Nišavi u blizini cuvenog mosta u Brzom Brodu. Stanovnici Brzog Broda čuvaju i prenose ovu priču s generacije na generaciju, i svako ima svoju verziju događaja.

Pesmu „Nišlijski kalfa“ je napisao čuveni glumac Dušan Cvetković – Čika Duce kao osvetu jer mu se svidela Stanika, Aleksova supruga. Navodno, Alekso je pretukao Čika Ducu, a ovaj mu se osvetio pesmom. Pesma je menjana tokom godina, i najpoznatija verzija je ona koju izvodi niška vokalna umetnica Remza Lalović.

Ova pesma je postala deo lokalne tradicije i kulture u Nišu, i još uvek se peva u kafanama i na javnim mestima. Pesma je simbol Nišlija i njihove ljubavi prema tradiciji i istoriji svog grada. Aleksova priča i tuga Stanike pretočena je u stihove ove pesme i ostavila neizbrisiv trag u sećanju Nišlija.